Eno-gastro vodič kroz Niš – Merak na naš način.pdf
Od davnina hrana i piće nisu samo osnovne ljudske potrebe, već su postale i deo kulturnog identiteta i raznoraznih društvenih interakcija. Danas je tradicija uživanja u hrani i piću prisutna u mnogim kulturama širom sveta. Kroz pripremu i konzumiranje hrane i pića ljudi se povezuju sa svojim korenima i tradicijom, jer uz dobro jelo i čašicu-dve pića ljudi uživaju u trenucima zajedništva, sreće i zadovoljstva koje hrana i piće mogu pružiti.
Srbija je poznata kao zemlja u kojoj se uživa u hrani i gde se ona priprema i konzumira sa zadovoljstvom, bilo da se ispoljava radost ili tuga. Za mnoge Srbe priprema hrane i načini konzumiranja predstavljaju značajan deo života.
Posebni događaji poput porodičnih slavlja, praznika i verskih ceremonija često su povezani sa obiljem hrane i pića. Ti trenuci okupljaju ljude, a hrana postaje simbol zajedništva, tuge i radosti. U Srbiji proslave Božića, Uskrsa, slave, svadbe, ali i sahrane, često uključuju bogate trpeze i specijalitete koji se pripremaju s ljubavlju i pažnjom.
Srpska kultura je poznata po gostoprimstvu i srdačnom dočeku gostiju. Hrana i piće se često nude gostima kao izraz ljubavi, pažnje i poštovanja. Gostima se pruža obilje hrane i pića kako bi se osetili ugodno i dobrodošlo. Hrana i piće često okupljaju ljude i podstiču društvene interakcije. Ručkovi, večere i izlasci s prijateljima ili porodicom pružaju priliku za povezivanje, razgovor i uživanje u obrocima. Taj društveni aspekt hrane i pića dodaje još više zadovoljstva i čini ih iskustvom koje se deli.
Upravo taj društveni aspekt doprineo je da se kroz istoriju kafane i restorani profilišu kao mesto gde se provodi dosta vremena za stolom. U njima se, uz celodnevnu nasladu dobrim mezetlukom, dogovaralo i ogovaralo, sklapali su se poslovi i brakovi, nastajali su politički savezi, ali i prevrati, rađale se i rasipale glasine, osnivali sportski klubovi, družilo se sa piscima, glumcima… Svako je nalazio svoj interes u kafani, stvarajući i uživajući uz mnogobrojna jela koja su se nizala na stolu.
Grad Niš se ponosi svojim bogatstvom kafana i raznovrsnosti jela. Bez obzira na to koliko vremena provodite u Nišu, poseta kafani je neizostavni deo iskustva. Svaki Nišlija će vam rado preporučiti svoju omiljenu kafanu, a svaki turista će, po povratku kući, danima pričati uzbudljivu priču o niškim kafanama, bilo da se radi o neobičnom jelu, obilnim porcijama ili o prazničnoj atmosferi koju možete doživeti samo u ovom gradu.
Niška kuhinja predstavlja specifičan skup srpskih tradicionalnih jela koja su obogaćena različitim uticajima, pre svega iz istočnih kuhinja. Naš eno-gastro vodič Ukusi Niša: Gastro avantura kroz srce jugoistočne Srbije vodiće vas na nezaboravno putovanje koje obiluje ukusima i mirisima autentičnih niških jela.
Spremite se da se upustite u jedinstvenu gastro avanturu i otkrijete Niš na jedan sasvim novi način. Nadamo se da ćete uživati i sada dok čitate, a naročito kada dođete i sve to lično probate.
HLADNO PREDJELO ILI MEZE
Ovako sve počinje. Meze je uvod u brojna jela koja će se smenjivati pred vama. Reč meze nalazimo u rečniku većine zemalja koje su bile pod Otomanskim carstvom. Njeno značenje vezuje se za vrstu hladnog ili toplog predjela. Uz srpsko meze obavezno se služi neko žestoko piće. To je uglavnom rakija. Preporučujemo da ne propustite da probate rakiju od šljive, dunje ili kajsije, a na meniju niških kafana sve prisutnije su i domaće travarice koje leče dušu. U Nišu i okolini, kao deo srpske rakija-tradicije, možete pronaći visokokvalitetne rakije od šljive, kao i druge vrste voćnih rakija. Destilerije u ovom regionu često koriste tradicionalne metode proizvodnje i biraju kvalitetno voće kako bi stvorile autentične i ukusne rakije.
Mešana zakuska
Kada naručite ovu zakusku obično dobijete tanjir prepun sira, kačkavalja, kuvanih jaja i suhomesnatih proizvoda (kulen, čajna kobasica, goveđa pršuta, dimljena svinjska pečenica) mada se u nekim etno-restoranima podrazumeva da se uz sve to služe i neka topla predjela kao što su: sarmice od vinovog lista, pasulj prebranac, pihtije od boba ili kavurma.
Urnebes salata
Niški kraj obiluje ukusnim belim sirevima. Možete probati izvrstan ovčiji, kravlji, mešani ili sitan sir. Kada pomešamo i kratko propržimo sitan sir, sitno seckanu pečenu papriku, alevu slatku ili ljutu pariku, sitno seckani beli luk, dobijemo popularnu urnebes salatu. Poželjno je da odozgo pospemo svežim seckanim peršunom.
Ajvar
To je pasta od pečene paprike i patlidžana, začinjena uljem i belim lukom. Ajvar se tradicionalno pravi na jesen i tokom zime često se koristi kao prilog uz meso ili kao namaz na hlebu. Ajvar je poreklom iz Srbije pa se naziva i „srpska salata” ili „srpski povrtni kavijar”. Ime potiče od turske reči havyar, što znači „usoljena/slana ikra” i deli etimologiju sa kavijarom. Razlog je taj što je u nedostatku kavijara od jesetre koja se mrestila u Dunavu ponuđena zamena u vidu paste od paprike i plavog paradajza koga su nazvali „srpski povrtni kavijar” ili „ajvar”. Salata od čistog plavog patlidžana se zove pinđur, tako da se za njihovu mešavinu naizmenično koriste oba izraza.
Paprike u pavlaci
Ova prelepa kombinacija služi se u dve varijante. Prva je da se kisele papirke (iz turšije) napune pavlakom i mirišljavim začinima, a druga da se kisele paprike iseckaju i pomešaju sa pavlakom. Ukoliko volite ljuto, bićete očarani kada probate paprike u pavlaci sa vrućom pogačom ili projom. Ovom ukusu prosto nećete moći da odolite.
Pihtije
Zima u Srbiji ne može da se zamisli bez pihtija. Ovo tradicionalno predjelo priprema se u gotovo svim domaćinstvima, a takođe ih ima i svaka kafana u svojim jelovnicima. Pihtije su specifičnog ukusa i želatinastog izgleda. Pripremaju se na taj način što se u dosta vode dugo kuvaju teleće ili svinjske nogice, beli luk, biber i lovorov list. Kada meso počne da se odvaja od kostiju, tečnost se razlije u plitke posude i ostavi na hladnom mestu sve dok se ne pretvori u želatin. Domaćice uglavnom razliju tečnost u duboke tanjire iz kojih se kasnije i služi ovo hladno predjelo. Pre serviranja, pihtije se posipaju mlevenom crvenom paprikom i iseku se na kocke. Ovaj specijalitet se odlično slaže sa salatom od kiselog kupusa i, naravno, neizostavnom rakijom.
Niška kuhinja ima dugu i bogatu istoriju koja seže unazad hiljadama godina. Ovaj deo Srbije, smešten na raskrsnici važnih trgovačkih puteva, bio je pod uticajem različitih kultura i civilizacija tokom vekova. Upravo ti različiti uticaji su oblikovali karakterističan identitet niške kuhinje, čineći je jedinstvenom i neodoljivom.
TOPLA PREDJELA
Važno upozorenje! Ukoliko imate slabiji apetit, topla predjela mogu vas toliko zasititi da ćete glavno jelo i desert moći samo da „odgledate”. Pred onima koji su „izdržljiviji” i u formi, nalazi se novi, bogati niz jela. Uživajte!
Belmuž
Belmuž je specijalitet koji potiče iz svrljiških sela (Svrljig je mesto udaljeno od Niša 25 km). Jedinstvenog je ukusa, sprema se samo u južnom delu Srbije i predstavlja pravu poslasticu za ljubitelje jela od sira. Pravi se mešanjem mladog, neslanog sira i belog kukuruznog brašna koje se potom kuva na jakoj temperaturi.
Prženija
Omiljeni letnji doručak ili ručak kod nas na jugu. Možete je naći u većini niških kuća, kao i na jelovniku većine kafana i etno-restorana. Osnovu jela čini puno seckanih paprika i paradajza, koji se prže, pa otuda i potiče naziv prženija. Zbog paprike ovo jelo može biti ljuto ili neljuto, a u nekim restoranima možete naći i varijante s lukom, jajima, brašnom ili čvarcima.
Sukana gibanica
Kod kuće, sukanu gibanicu uglavnom pripremaju starije ili veštije domaćice, jer priprema zahteva umeće razvlačenja kora od domaćeg testa koje se pravi od vode, brašna i soli. Svaka kora se nakon razvlačenja posipa masnoćom i izmrvljenim sirom. Origninalno − sukana pita se peče ispod sača ili vršnika (metalnog/zemljanog poklopca ispod koga se na ognjištu peku hleb, pite, meso…), mada po kvalitetu ne zaostaju ni one pečene u rerni. Naći ćete je u većini etno-restorana u gradu i okolini.
Proja
Tradicionalno jelo, koje se odavnina sprema u Srbiji. Glavni sastojci su: jaja, belo ili žuto kukuruzno brašno, uz dodatak sira, čvaraka ili spanaća. Ako se služi kao prilog umesto hleba, na primer uz kuvani kupus, onda se priprema bez dodataka.
Pohovana paprika
Pravi specijalitet! Pečene paprike se oljušte, posole, uvaljaju u brašno i jaja i prže na zagrejanoj masnoći. Služe se posebno ili punjene sirom i pečurkama. Osim kao toplo predjelo, mogu se služiti i kao glavno jelo.
Teleća glava
Teleća glava je još jedan od tradicionalnih srpskih specijaliteta. Fantastičnog je ukusa i možete je naručiti u nekoliko varijatni: kao teleću glavu u saftu, zatim kao zapečenu teleću glavu ili teleću glavu u škembetu. Teleća glava kuva se dugo sa povrćem. Kada je meso kuvano, odvoji se od kostiju i poređa u zemljanu posudu ili u škembe i tako zapeče u rerni.
Teleći repovi
Ukoliko do sada niste probali teleće repove, imajte u vidu da spremljeni repovi ni malo ne liče na rep kakav ćete možda zamišljati kad pročitate naziv jela. Predivnog su ukusa, pomalo podsećaju na divljač ukoliko se spremaju sa vinom, a sos koji se sastoji od dosta luka, korenastog povrća i začina zaista je izvanrednog ukusa.
Tradicionalni niški recepti se često prenose s kolena na koleno, usmenom predajom. Porodične kuće su često čuvari autentičnih recepata, a svaka domaćica ima svoju tajnu kombinaciju začina ili poseban način pripreme. To čini nišku kuhinju jedinstvenom i svaki obrok posebnim iskustvom.
Pasulj
Pasulj je jedno od omiljenih srpskih jela. Priprema se u nekoliko varijanti: kao čorbast, gust, prazan, vojnički ili kao pasulj na tavče, koga najčešće možete naći u kafanama (pasulj koji je zapečen u zemljanoj posudi, sa dosta luka). Pasulj se priprema uglavnom sa suvim mesom, rebrima ili slaninom. U nekim restoranima uz pasulj dobijete i kobasicu ili krmenadlu. Preporučujemo kombinaciju sa salatama od slatkog ili kiselog kupusa, kao i sa pečenim paprikima u ulju sa belim lukom.
Sarmice
Sarmice su jelo od kiselog kupusa ili vinove loze punjene mlevenim mesom (najčešće svinjskim ili mešanim) i pirinčem. Ovo je popularno jelo koje se služi sa kiselim mlekom ili pavlakom.
Pečenje
Ne postoji nijedan značajniji praznik u Srbiji koji se slavi bez pečenja na trpezi. Putujući kroz Srbiju zapazićete da su prasići i jagnjići koji se okreću na ražnju ispred restorana obavezan deo krajolika.
Međutim, nije stvar samo u načinu pripreme, već i u kvalitetu, ukusu i mirisu mesa, koje zavisi od podneblja sa kojeg je poteklo. Planinski venci Suve i Stare planine u okolini Niša, sa prelepim pašnjacima prepunim raznog mirisnog bilja, pravi su raj za stočarstvo.
Praseće pečenje
Kad pomislite na praznike kao što su Božić, slava ili svadba, praseće pečenje je ono što ćete uglavnom naći na srpskoj trpezi. Za praznike se obično sprema manje prase, celo se stavlja na sto i seče, a glava se iznosi pred domaćina. U kafanama, kada se završi dugi niz hladnih i toplih predjela, i sve „preseče” čorbicom, poslužuje se pečenje. Odlično ide u kombinaciji sa salatom od svežeg ili kiselog kupusa.
Jagnjeće pečenje
Jagnjeće meso je specifičnog ukusa, pa imate ili one koji su ljubitelji ili one koji ga upravo zbog takvog mirisa i ukusa izbegavaju na svom jelovniku. U okolini Niša, na pašnjacima Suve i Stare planine, uzgajaju se jagnjići /jaganjci, čije meso zaista ima predivan ukus. Jagnjetina ispod sača je tradicionalno jelo koje se sprema tako što se jagnjetina i povrće peku ispod pokrivenog sača. Ovo jelo je bogato aromom i meso postaje meko i sočno.
Ne zaboravite dobro crno vino posle ovako ukusnog ručka.
Teleće pečenje
Mlada teletina od buta dinsta se uz dodatak korenaste zeleni. Pečenje ne treba da bude suvo, već sočno i preliveno saftom.
Takođe, tehnike pripreme hrane koje su prenesene s kolena na koleno čine deo ukusa nasleđa. Niške domaćice i majstori kuhinje često koriste tradicionalne metode kao što su dinstanje, pečenje na roštilju, kuvanje u glinenim posudama ili pečenje ispod sača. Ove tehnike doprinose autentičnosti jela i daju im poseban ukus i teksturu.
Roštilj
Dobro došli u „carstvo roštilja”!
Na jugu Srbije jela sa roštilja imaju dugu tradiciju. Veštine pripremanja dobrog roštilja ovde se neguju, prenose sa generacije na generaciju i ljubomorno čuvaju od tuđih pogleda.
Niš i Leskovac predstavljaju sinonime za dobar roštilj, bilo da se radi o ponudi uličnih kioska brze hrane ili elitnih restorana. Bez veće razlike, svuda ćete naići na visok kvalitet i izuzetan ukus roštilja.
Ćevapčići
Reč ćevap potiče od persijske reči kebab koja u prevodu znači jelo od prženog mesa. Ćevapčići se spremaju svuda na Balkanu i za vreme bivše Jugoslavije bili su jedini specijalitet koji se odomaćio u ugostiteljskoj ponudi svih republika, bez obzira na različitost njihovih kuhinja.
U Nišu se u većini kafana ćevapčići prave od mešavine junećeg i svinjskog mesa i začina. Na pojedinim mestima možete naći i od ovčijeg mesa, mada kao što smo već naglasili, svaka kafana ima svoj tajni recept za pripremanje ćevapčića. Pravilo kod služenja roštilja je da gost čeka roštilj, a ne roštilj gosta, tako da ćete u dobrim kafanama uvek morati malo da pričekate da ćevapi pristignu za vaš sto. Kao prilog obično se služi sitno iseckan crni luk.
Ćevapčići na kajmaku
Ukoliko ste nekada probali ovaj specijalitet, mora da ste već ogladneli kod samog naslova. Vrući, tek ispečeni ćevapčići poređaju se u vatrostalnu posudu i preliju žutim, zrelim kajmakom koji se pred vama topi preko ćevapa. Kajmak je jedno od autohtonih srpskih specijalieta. Dobija se odvajanjem gornjeg, masnijeg dela mleka, koji se potom slaže u drvene posude (kačice) sloj po sloj. Postoje dve vrste kajmaka: mladi kajmak, koji je blažeg ukusa i stariji, koji je jačeg/punijeg ukusa i žute boje. Pored roštilja, kajmak se obično služi uz vruće lepinje i suhomesnate proizvode.
Pljeskavica
Pljeskavica ili srpski hamburger priprema se od roštiljskog mesa, od koga se pripremaju i ćevapčići. Meso se podeli na male loptice, a potom razvuče do debljine od 2 cm i peče na roštilju. Osim klasičnih pljeskavica, u Nišu možete probati i supergurmanske varijante kao što su:
Gurmanska pljeskavica – pljeskavica punjena kačkavaljem, suvim mesom ili slaninom;
Gurmanska pljeskavica u skrami – pljeskavica punjena kačkavaljem, suvim mesom ili slaninom i umotana u svinjsku maramicu ili skramu.
Osim pod nazivom gurmanska, ovu pljeskavicu možete naći i pod nazivom carska ili niška pljeskavica.
Ražnjići od svinjskog mesa, pilećeg mesa i pileće džigerice
Na jelovnicima niških kafana možete naći razne vrste ražnjića. Jedni od njih su klasični, svinjski ražnjići. Svinjsko meso iseče se na kockice, posoli, ređa na drvene ili metalne štapiće i peče na roštilju. Servira se uz seckani crni luk ili pomfrit. Ražnjiće možete naći i u drugoj varijanti kao pileće ražnjiće sa slaninom. Predivan spoj pilećeg belog mesa obavijenog slaninom neće vas ostaviti ravnodušnim. Treća varijanta ražnjića (inače veoma popularnih u niškim kafanama) je ražnjić od pileće džigerice i slanine. Džigerica se umota u slaninu i naniže na štapić. Danas ova jela sa roštilja možete naći u gotovo svim kafanama i restoranima.
Tokom vladavine Otomanskog carstva, Niš je bio deo Balkanskog poluostrva koji je bio pod osmanskom upravom. Ovaj period je takođe ostavio dubok trag na nišku kuhinju. Turci su doneli sa sobom razne začine, poput kima, cimeta i đumbira, koji su se sjajno uklopili sa lokalnim sastojcima. Takođe su uticali na način pripreme hrane, posebno na razvoj različitih vrsta roštilja i jela poput ćevapa i pljeskavica.
Niško pivo
Niško pivo je postalo prepoznatljiv brend u Nišu i šire. Ljubitelji piva koji posete ovaj grad imaju priliku da uživaju u kvalitetnim pivima koja oslikavaju duh i karakter Niša.
Ono što je posebno zanimljivo kod niškog piva jeste i posvećenost proizvođača promovisanju lokalne kulture i istorije kroz svoje etikete i nazive piva. Mnoga od njih nose nazive inspirisane niškim spomenicima, ličnostima ili lokalnim legendama, čime se povezuje pivski doživljaj sa bogatim nasleđem Niša.
Salate
U Srbiji salate se služe i uz jelo i uz predjelo. Uglavnom se sama salata ne smatra predjelom, već se služi kao dodatak uz predjelo ili jelo. Neke se služe samo uz predjelo, a neke idu i u obe varijante.
Šopska salata
Šopska salata je tradicionalna salata sa juga Srbije. Sastoji se od seckanog paradajza, krastavca, ljute papričice, crnog luka i belog sira posutog preko svih sastojaka. Za dobru šopsku salatu (uprkos staklenim baštama koje nam preko cele godine isporučuju vansezonsko povrće) ipak je neophodan mesec avgust, jer je šopska salata puna zrelih sezonskih sokova od povrća nezamenljiva.
Pečena paprika
Odlična letnja salata. Dugačke, zelene paprike (imate ljutu i neljutu varijatnu) se ispeku i pomešaju sa uljem, sirćetom i belim lukom.
Kiseli kupus
Nezamenljiva salata tokom zimskog perioda. Kada se služi kao predjelo, obično ide uz pihtije, iseckan na kocke, preliven uljem i posut tucanom, suvom paprikom. Uz sve to, naravno, ide grejana rakija.
Turšija
Turšija je još jedna zimska salata, koja se sastoji od ukiseljenih krastavaca, paprike, zelenog paradajza, karfiola i šargarepe. Ova salata odlično ide uz pečenje.
Jedan od ključnih elemenata ukusa nasleđa u Nišu je upotreba svežih, lokalno proizvedenih sastojaka. To uključuje sveže voće i povrće, domaća mesa, mlečne proizvode i začine sa okolnih njiva. Kroz ove sastojke možete osetiti bogatstvo prirode i poljoprivredne tradicije ovog regiona.
Deserti
U većini niških kafana za desert uglavnom možete naručiti, šta drugo, nego stare srpske poslastice. One modernije i kremastije kolače i torte moraćete potražiti u poslastičarama. Posle obilnog obroka prijaće vam ovi kafanski deserti, jer za neke obilnije i kaloričnije poslastice verovatno neće ni biti mesta.
Orasnice
Tradicionalni srpski desert od seckanih oraha, jaja i šećera. Uglavnom se pravi u obliku potkovice.
Palačinke
Nisu originalno srpske, ali su odličan desert. Možete ih naručiti sa orasima, medom, čokoladom, džemom, gratinirane, flambirane, palačinke u vinskom šatou…
Baklava
Pravi orijentalni desert. To je zapravo jako slatka pita, koja je napravljena od tankih kora i fila od oraha, badema ili lešnika, a potom prelivena ušpinovanim šećerom/sirupom od šećera/vodom u kojoj je rastopljeno dosta šećera.
Tulumbe
Još jedna istočnjačka poslastica. Pravi se od brašna, maslaca, šećera, sa jajima ili bez njih. Specifičnog su oblika jer se prave uz pomoć posebnog šablona koji im daje zvezdasti oblik. Obavezan je preliv od kuvanog šećera, a u pojedinim restoranima mogu se dobiti i uvaljane u mlevene orahe.
Na kraju obroka, pre plaćanja računa, u većini kafana ponudiće vam kafu. Tursku ili espreso? Probajte tursku, koja je zapravo prava srpska − domaća kafa, jer se na taj način u Turskoj nikada i nije pila.
Niški doručak
Burek
Istorija kaže da je burek nastao u Nišu 1498. godine, kada ga je turski pekar Mehmed Oglu iz Carigrada prvi put napravio u varijanti okruglog bureka u tepsiji, kakav se i danas pravi.
Da li je istorija u pravu ili ne, sa sigurnošću ne možemo tvrditi, ali znamo da se u Nišu zaista pravi odličan burek. Četvrtina bureka i jogurt predstavljaju tradicionalan doručak ovde na jugu.
Burek se sprema od lisnatog ili kiselog testa, a kore se prave tako što se testo baca kroz vazduh kako bi se ravnomerno razvuklo. Uglavnom se filuje sa sirom, mlevenim mesom ili spanaćem. Danas već možete naći i različite varijante novijeg datuma: prazan burek, burek sa nadevima od jabuka, pečuraka, šunke i kačkavalja, takozvani pica-burek i sl. Sve zavisi od mašte „burek majstora”.
U Nišu postoji manifestacija pod nazivom Dani bureka, koja se svake godine održava početkom septembra, na keju pored Nišave. Teško je odoleti mirisu bureka tih dana u Nišu.
TRADICIONALNO
I danas se u domaćinstvima u Srbiji i Nišu spravljaju jela iz tradicionalne kuhinje kao što su:
Musaka
U srpskoj kuhinji musaka se uglavnom pravi od osnove (koju mogu da čine: krompir, mlade tikvice ili plavi paradajz) i fila koji se sastoji od mlevenog mesa, crnog luka i začina. Preliva se mlekom, jajima ili kiselom pavlakom.
Kačamak
Tradicionalni doručak ili dodatak uz pojedina jela umesto hleba. Priprema se od belog ili žutog kukuruznog brašna sa različitim prilozima: sir, pržena slanina, čvarci, sprža, kiselo mleko, slatko mleko, šećer ili kajmak.
Mućkalica
Mućkalica je tradicionalno jelo iz ovog regiona. Sastoji se od mešavine svinjskog mesa, paprike, luka i začina, koja se dinsta u dubokom tiganju. Ovo aromatično jelo ima bogat ukus i obično se služi sa krompirom ili domaćim hlebom.
Podvarak
Podvarak je tradicionalno, zimsko jelo u Srbiji. Priprema se tako što se glavica kiselog kupusa iseče na komade i dinsta na crnom luku. Odozgo se poređaju sitno sečeni komadići slanine, pa se sve to zapeče u rerni. U nekim kafanama se služi sa ćurećim ili prasećim pečenjem.
O KAFANAMA
Kafana je vrsta ugostiteljskog objekta koji se razvio u Otomanskom carstvu. Vremenom je raširen na područje čitavog Balkanskog poluostrva. Ime objekta potiče od turske reči kahvehane, čija etimologija je iz arapskog i persijskog qahve (kafa) i khane (kuća).
Dok su Turci samo ispijali kafu u kafanama, Srbi su u 19. veku u svojim kafanama počeli i da ručavaju, uvodeći najpre samo ćevapčiće u jelovnik, a potom i sva ostala jela.
Danas niška kuhinja privlači posetioce iz celog sveta svojom autentičnošću, raznolikošću i izuzetnim ukusima. Grad Niš je postao gastronomski centar koji nudi raznovrsne restorane, kafane, tržnice i gastro festivale koji promovišu lokalnu kuhinju.
Vino
Vinogradarstvo u Nišu ima dugu tradiciju, koja seže unazad više od hiljadu godina. Klimatski uslovi i karakteristike zemljišta u ovom regionu stvaraju idealne uslove za uzgajanje vinove loze. Niško vinogorje postaje sve popularnije među ljubiteljima vina, kako lokalnim tako i međunarodnim, koji dolaze da uživaju u vrhunskim vinima i prelepoj prirodi. Ova destinacija pruža jedinstvenu priliku da istražite srpsku vinsku scenu i otkrijete autentične niške ukuse.
Glavna sorta vinove loze koja se uzgaja u Nišu je prokupac. Prokupac je autohtona sorta crnog grožđa koja je specifična za ovaj region. Ona daje vina intenzivne boje i bogatog voćnog ukusa. Pored prokupca, u niškom vinogorju se uzgajaju i druge autohtone sorte − plovdina, smederevka, graševina, ali i sorte kao što su kaberne sovinjon, merlo, šardone i druge.
U Nišu i okolini možete posetiti razne vinarije koje proizvode vrhunska vina. Vinarije u ovom regionu često kombinuju tradicionalne metode proizvodnje sa modernim tehnologijama kako bi se postigao vrhunski kvalitet vina. Prilikom posete vinarijama imate priliku da degustirate i upoznate se sa različitim sortama vina, naučite o procesu proizvodnje i uživate u prelepom ambijentu vinograda.
Kao grad vina, Niš takođe nudi razna lokalna vina koja se savršeno slažu sa niškim jelima. Posetioci mogu uživati u degustacijama ovog pića u vinarijama u okolini grada, a istovremeno se mogu i upoznati sa bogatstvom lokalnih sorti grožđa.
Niška vinska tura: Ako ste ljubitelj vina, ova tura je za vas. Možete posetiti lokalne vinarije da degustirate različite vrste vina. Ova tura takođe često uključuje posetu vinogradima i ručak uz kombinovanje hrane i vina.
Evo nekoliko niških vinarija koje su vredne posete:
- Vinarija Malča: Ova vinarija se nalazi nedaleko od Niša, u selu Malča. Poznata je po proizvodnji vrhunskih vina od domaćih i internacionalnih sorti grožđa. Ima bogatu ponudu crvenih, belih i roze vina, koja se odlikuju visokim kvalitetom i karakterističnim ukusima.
- Vinarija 100 žena: Osnovana je 2018. godine. Interesantno je da je u vlasništvu 59 žena. Vinarija se fokusira na proizvodnju vina koristeći tradicionalne metode uzgoja vinove loze zasađene na 27 hektara u selu Vele Polje u opštini Crveni Krst. Njihova vina su elegantna i izražajna, sa posebnim akcentom na bela, roze i crvena vina sorte grožđa merlo i tamjanika.
- Vinarija Izba Jovanović: Nalazi se u selu Vele Polje, na oko 20 km severno od Niša, u porodičnoj kući. Posebno je poznata po svom crvenom vinu merlo sorte koja se odlikuje punoćom ukusa i sofisticiranim karakterom. Pored toga, vinarija organizuje i degustacije vina i vinskih tura za posetioce.
Poseta ovim vinarijama pruža priliku da se upoznate sa procesom proizvodnje vina, degustirate različite sorte i uživate u prelepim vinogradima koji okružuju ove lokacije. Bilo da ste ljubitelj vina ili želite da istražite nišku vinsku scenu, ove vinarije će vam pružiti autentično vinsko iskustvo u srcu Niša i okolini.
Rakija
Rakija se smatra nacionalnim pićem u mnogim zemljama, uključujući i Srbiju. U Srbiji, rakija ima dugu tradiciju i važno mesto u kulturi i gastronomiji. Ona se proizvodi od voća, najčešće od šljive, ali se takođe pravi od drugih voćnih sorti (kruška, dunja, jabuka, kajsija i druge).
Rakija se proizvodi kroz proces destilacije fermentisanog voća, što rezultira jakim alkoholnim pićem sa karakterističnim ukusom i aromom voća od kojeg je napravljena. Tradicionalno, proizvodnja rakije u Srbiji se često obavlja u seoskim domaćinstvima, gde se voće ručno bere, melje, fermentiše i destiliše.
Rakija je neizostavni deo raznih društvenih prilika i slavlja u Srbiji. Takođe se smatra lekom za mnoge tegobe, posebno za probavne probleme, a često se koristi i kao piće dobrodošlice gostima. Postoje različite vrste rakija različitih jačina i karakteristika, a svaka regija u Srbiji ima svoje specifičnosti u proizvodnji ovog pića.
Niš i okolina su takođe poznati po nekoliko destilerija koje proizvode vrhunske domaće rakije. Destilerije u ovom regionu često koriste tradicionalne metode destilacije i pažljivo biraju kvalitetno voće kako bi proizveli autentične rakije sa bogatim ukusima.
Evo nekoliko niških destilerija rakija koje vam mogu pružiti izvanredna iskustva:
- Destilerija Melodija: Ova destilerija se ističe po proizvodnji visokokvalitetnih voćnih rakija. Koristeći tradicionalne postupke destilacije, ova destilerija proizvodi rakije od šljive, dunje, kruške i drugih voćnih sorti. Njihove rakije su poznate po bogatom ukusu i glatkoj teksturi i možete ih sa uživanjem konzumirati u većini niških kafana.
- Podrum Živković: Ovaj porodični podrum nalazi se u selu Malošište u blizini Niša. Proizvodi različite vrste rakija i vina, sa posebnim fokusom na rakiji travarici Sante. Ova rakija od grožđa u sebi sadrži 27 različith lekovitih biljaka koje joj daju diskretnu harmoniju ukusa i mirisa. Pored travarice, podrum obiluje i drugim kvalitetnim vrstama voćnih rakija i vina.
- Destilerija Kostić: Ova destilerija iz Lalinca, sela nadomak Niša, ponosi se proizvodnjom vrhunskih voćnih rakija, uključujući šljivovicu, kajsijevaču, dunjevaču, malinu… Njihove rakije se odlikuju posebnim aromama i izuzetno glatkim ukusom.
Zelena pijaca
Zelene pijace u Nišu su mesta gde možete kupiti sveže namirnice direktno od lokalnih proizvođača i uživati u prirodnim ukusima i kvalitetnim proizvodima svežeg voća, povrća i drugih biljnih proizvoda. Evo nekoliko uobičajenih namirnica koje možete kupiti na zelenoj pijaci u Nišu:
- Voće: Na pijaci možete pronaći razne vrste voća kao što su: jabuke, kruške, šljive, breskve, trešnje, jagode, maline, grožđe i druge voćne vrste. Ovo voće je obično sveže, sezonsko i lokalno uzgajano.
- Povrće: Pijaca nudi širok izbor povrća, uključujući paradajz, paprike, krastavce, šargarepe, krompir, luk, spanać, salatu, tikvice, patlidžane i mnoge druge vrste povrća. Ova sveža povrća su idealna za pripremu ukusnih jela.
- Začini i bilje: Možete pronaći razne začine i sveže bilje kao što su peršun, mirođija, bosiljak, ruzmarin, nana i mnogi drugi. Ovi začini mogu dodati ukus i aromu vašim jelima.
Osim svežeg voća i povrća, na zelenoj pijaci u Nišu se prodaju i drugi proizvodi − med, domaća jaja, sir, kiselo mleko i drugi mlečni proizvodi. Takođe, na pijaci možete pronaći i cveće, biljke, seme za sadnju i druge poljoprivredne proizvode.
Postoji mnogo stvari koje doprinose tome da se u Nišu dobro jede i da je hrana ukusna:
- Bogata tradicija i kulturna raznolikost: Niš ima dugu i bogatu istoriju, što je dovelo do razvoja raznovrsne i ukusne kuhinje. Hrana je rezultat spoja različitih uticaja, uključujući tursku, austrijsku, mađarsku i balkansku kuhinju. Ovu kulturnu raznolikost donosi bogatstvo ukusa i tehnika pripreme hrane.
- Tradicionalne tehnike pripreme: Niška kuhinja često koristi tradicionalne tehnike pripreme hrane koje se prenose s kolena na koleno. Pečenje na roštilju (roštilj), kuvanje na otvorenom plamenu (pod sačem) ili pečenje u pećima od cigle (furuna) su samo neke od tehnika koje doprinose bogatstvu ukusa.
- Strast prema hrani, piću i kafanama: Nišlije su poznate po svojoj ljubavi prema hrani. Priprema hrane je važan deo srpske kulture i društvenog života. Porodična okupljanja, slave i posebne prilike često se obeležavaju bogatim trpezama i obrocima koji se pripremaju s ljubavlju i pažnjom.
- Uticaj gostoprimstva: Nišlije su poznate po svojoj gostoljubivosti i srdačnosti. Gosti se uvek dočekuju s obiljem hrane i pića, jer se hrana smatra izrazom ljubavi i poštovanja prema gostima.
Sve ove stvari objedinjene su u pojmu poznatijem kao niški merak. Taj jedinstveni pojam koji se odnosi na poseban način života i uživanje u trenucima opisuje radost, zadovoljstvo i opuštenost koju Nišlije doživljavaju u svakodnevnim aktivnostima.
Merak u Nišu manifestuje se kroz uživanje u hrani, druženju, razgovoru, muzici, igri i opuštanju. Niški merak je osećaj slobode, bezbrižnosti i ispunjenosti koji se postiže kroz spontane i jedinstvene trenutke. To je osećaj koji se ne može lako objasniti, već se mora iskusiti. Niški merak je poziv da se uspori, uživa u trenutku i da se cene životne radosti.
Zato, poslušajte naš savet:
Obavezno posetite Niš, upoznajte njegovu istoriju i kulturu, prelepu okolinu i prirodu, ali se i prepustite niškom meraku, dozvolite da vas obuzme radost života i uživajte u autentičnom iskustvu koje vam pruža ovaj predivan grad.
