Kafana „Marger“
Ova najpoznatija gradska kafana bila je smeštena na nekadašnjem Trgu kraljice Natalije, u blizini Saborne crkve. Kafana „Marger“ je bila prvo mesto u Nišu u kojem su se igrali bilijar i domine, a vlasnik kafane Đoka imao je običaj da „markira“, odnosno beleži odigrane partije. Gosti kafane su mu zbog toga dodelili nadimak „Marker“. Budući da je gazda Đoka imao problem sa izgovaranjem slova k, koje je izgovarao kao g, njegov nadimak i ime kafane promenili su ime u „Marger“. Osim kafane i ceo kvart dobio je, i danas nosi naziv Marger. Stalni gosti bili su književnik Stevan Sremac i legende starog Niša – Kalča, Smuk i Kurjak koji su ovekovečeni u Sremčevom romanu „Ivkova slava“ .
Kafana „Kalča“
Kafana „Kalča“ se nekad nalazila u centralnom delu današnjeg tržnog centra „Kalča“ i početkom šezdesetih godina bila je mesto okupljanja trgovaca, glumaca, sportista, zanatlija, novinara i političara. U kafani se uz srpsku i kupus salatu pila i kuvala dobra rakija, “ljuštili ćevapčići uz ladni špriceri“, a „pasulj bio slađi od bečke šnicle“. Stalni gosti, bokser Ljuba Bandoglavi, fudbaleri „Radničkog“ Peki i Paki i glumac Žika Milenković često su od „krivonogog“ konobara Ive dobijali ključ i dugo ostajali u kafani. Kada su ulazili u „Kalču“ ,obavezno su kupovali „Politiku“, kako bi znali kog dana su ušli u kafanu.
Kafana „Galija“
Za kafanu „Galija“, koja i danas postoji u Nišu, vezana je priča o Vučku Mitroviću, siročetu iz obližnjeg sela Sečanica. Vučko se sa 12 godina zaputio se u Niš u potrazi za poslom jer nije želeo da bude sluga- svinjar kod svog ujaka. Taman kad je završio sa „šegrtovanjem“ i postao šef kafane „Prilep“, počeo Prvi svetski rat, pa je Vučko morao da napusti posao i ode u vojnike. Uspeo je da preživi albansku golgotu i Krf , pa je sa ostalim srpskim vojnicima upućen u Afriku na oporavak. Prevozio ih je brod pod nazivom „Galija“ koji je na tom putu torpedirala nemačka podmornica. Vučko se spasio tako što je do obale plutao na balama sena. U čast svog čudesnog spasenja, Vučko je kafanu koju je otvorio po povratku u Niš, nazvao „Galija“. Tokom sedamdesetih godina kafana je postala omiljeno mesto okupljanja studenata, rokera, hipika i pesnika. Jedan od napopularnijih niških bendova nastao je na ovom mestu i po njemu dobio ime – Galija.
