Manastir Divljana

U podnožu jugoistočnog dela Suve Planine, oko pet kilometara južno od Bele Palanke, na 450 metara nadmorske visine u selu Divljana, nalazi se
manastir svetog velikomučenika Dimitrija.
Manastir je više puta rušen i obnavljan, a pretpostavlja se da je star skoro 1600 godina. Svetilište na kome je podignut manastir bilo je poštovano još u IV veku pre nove ere, a po svemu sudeći bilo je posvećeno paganskom bogu Mitri.
Manastirsku Crkvu je podigao po predanju sveti Nikita Remezijanski. Manastir je podignut na mestu koje je već bilo poštovano kao svetilište, nedaleko od izvora. Sveti Nikita nije želeo da urušava religiozni potencijal mesta, pa je na ovom mestu podigao hram. Manastir je prvi put razoren slovenskim najezdama 614. godine, a prvi put je obnovljen 870. godine, kada su najverovatnije pokrštena plemena Slovena koja su ovde živela. Pošto je grad Remezijana bio do temelja porušen, a grad izgubio sedište episkopske katedre, ovaj manastir postao je središnja svetinja srednjeg Ponišavlja.
Manastir je u potpunosti razoren 1386. godine turskim osvajanjima, kada je osvojen i razoren sam grad Niš. Predanje kazuje da je manastir ubrzo obnovljen, već 1395. godine, a da su ga obnovila braća Mrnavčevići. Manastir je teško postradao od Turaka 1809, pred Čegarsku bitku i 1876. Za vreme Bugarske okupacije 1915—16, Bugari su opljačkali i oštetili manastir i tada je nestao stari zapis o boravku Svetog Save u manastiru i okolini.
Nakon Oktobarske revolucije, veliki broj ruskih emigranata, sveštenika, monaha, oficira i lekara, našlo je pribežište u ovom manastiru. Oni su živopisani, opremili i uredili novi hram, a 1933. godine podigli mali paraklis posvećen svetom Serafimu Sarovskom. Manastirsko sestrinstvo je počelo da raste, pa je manastir postao ženski. Ruske monahinje i imigranti ostali su u manastiru sve do kraja Drugog svetskog rata, kada su prešli u zapadne zemlje. U manastiru su ostale samo srpske monahinje.
U novije doba, hram je obnovljen, a 2005. godine podignut je novi manastirski konak. Nedaleko od manastira, u selu Divljana nalazi se stari hrast koji je sa svojih 1028 godina, najstarije živo biće na Balkanu, kao i Divljansko jezero.